Predikatna vina

Predikatna vina: dovoljno dobro društvo samo za sebe

Najfinija predikatna vina i sama su dovoljno dobar desert, pa i afrodizijak! Ključnu ulogu u proizvodnji predikatnih vina ima mikroorganizam Botrytis cinera. To je plemenita plijesan koja je zaslužna za specifičnu aromu i okus.

Plijesni oplemenjeno vino

Da u Njemačkoj nije bilo razbojnika, ne bismo mi danas uživali u predikatnim vinima. Šef podruma dvorca Johannisberg pošao je 1775. biskupu po dozvolu za berbu, no na putu su ga oteli lopovi i zatražili otkupninu. Dva su tjedna prošla dok je biskup ispregovarao oslobađanje jadnog "kellermeistera". Za to vrijeme grožđe je prezrelo i zarazila ga je plijesan, Botrytis cinerea, koja nagriza kožicu bobica i može upropastiti nezrelo grožđe. Kad napadne bobice s dovoljnom količinom sladora, oplemenjuje vino. 

Samo za najhrabrije enofile

Najveći izazov za predikatna vina je ledeno vino. Tekuće zlato od smrznutih bobica grožđa zahtjevan je proces i za iskusne vinogradare. Stoga se samo rijetki upuštaju u ovaj rizik. Nakon što je slučajna kasna berba grožđa iz Johannisberga dala izvanredno vino, vinari su počeli  namjerno ostavljati grožđe na trsju i to sve dulje i dulje. Tako danas, osim kasne, imamo i izbornu berbu grozdova, izbornu berbu bobica te izbornu berbu prosušenih bobica koja daje najbolja slatka vina. Ledena berba posebna je kategorija. Grožđe se bere i preša na minus sedam stupnjeva. Po kvaliteti je između izborne berbe bobica i prosušenih bobica.

Konzumiraju se sama bez jela

U Hrvatskoj najviše predikatnih vina stiže iz Slavonije i Podunavlja, ali najbolja ipak rade Zagorci. Kod proizvodnje svakog vina, a posebno slatkih, vrlo su važne kiseline koje grožđe u hladnijem Zagorju lakše nakupi i dulje zadržava. Zato su zagorska slatka vina živahna, razigrana i puno ih se lakše pije nego ona iz toplijih kontinentalnih krajeva. Izrazito slatka vina i slatki deserti jednostavno ne idu zajedno. Zato je jedna od glavnih značajki predikatnih vina što se konzumiraju sami, bez dodatnih zalogaja.